6 NESVAKIDAŠNjIH RIZIKA MOTOCIKLA

Jedan veoma iskusan motociklista mi je svojevremeno rekao: “motocikl ti služi za dve stvari. Da maksimalno uživaš, ili da izgubiš glavu. Zavisi od tebe šta ćeš da odabereš”. Sa jedne strane imate najpoželjniji vid prevoza, koji pruža slobodu, uživanje, avanturu i praktičan je za gradsku gužvu. Jednostavno, ljubav. Većina nas zbog toga i vozi. Međutim, sa druge strane imate rizik, tj. statistiku koja vam kažem da se u proseku tokom jedne godine našoj zemlji ukupno dogodi oko 1.000 moto nezgoda. Kako to objasniti ovakav kontrast? U našem svetu linija između ove dve mogućnosti je tanka, jer kada se desi problem nema puno prostora za ispravljanje greške, ukoliko nemate odgovarajuća znanja i utreniranu reakciju.

U tekstu koji sledi, otkriću 6 netipičnih faktora rizika, koji po mom mišljenju vožnju motocikla čine rizičnijom, a nisu dosadni alkohol, brzina, kaciga i sl. Želim da ih osvestite, kako bi ste izbegli probleme na vreme. Nije mi cilj da bilo koga plašim, da odustane od vožnje. Naprotiv. Ovo treba da bude podstrek da stalno unapređujete svoja teorijska i praktična znanja. Kada ove rizike svedete na minimum, tada će vožnja zaista postati pravo uživanje. Moje ime je dr Vladimir Jevtić, dobro došli na onlajn edukativnu moto platformu. Krećemo sa S.M.ART moto treningom.

Rizik područja. Prvi rizik koji je potrebno osvestiti je rizik područja gde vozite motocikl (karta). Rizici se razlikuju po rangu puta i nisu isti ukoliko vozite u naselju ili van grada, u zoni jakih pešačkih tokova, raskrsnica ili na auto putu. Sve nabrojano ima svoje specifičnosti i skrivene opasnosti kojih morate biti svesni. Npr. raskrsnica je mestu na kom se dogodi blizu 6 od 10 nezgoda u gradu. Pojedinim deonice u naselju imaju i 15 priključnih puteva po kilometru i jasno je kao dan da tu treba očekivati česta bočna uključenja vozila. To zahteva maksimalan fokus vozača, nepogrešivu procenu rizika i primenu svih principa strategije aktivne vožnje. Nažalost, dogodi se da vozači takve saobraćajnice poistovete sa moto stazom, a pri tom zanemare da na moto stazi ne istrčavaju pešaci, nema rupa na asfaltu i ne koristi se mobilni telefon u vožnji (video). Moli Vas da sve vreme tokom vožnje budete svesni gde se vozite i na taj način ćete značajno smanjiti mogućnost iznenađenja.

Kada već govorimo o ovoj vrsti rizika, da li ste razmiljali koja država je najbezbednija za vožnju motocikla? Razlike među državama mogu biti ogromne, a stručne procene se vrše uz pomoć tzv. saobraćajnog rizika (video,). Dobija se kada stavimo u odnos crnu statistiku i ukupan broj registrovanih motocikala na području koje posmatramo. Kao primer uporedićemo rizik vožnje motocikla između Srbije i Italije. Italija je 2017. godine imala oko 9.5 miliona registrovanih motocikla i oko 750 stradalih motociklista. Srbija je u istom periodu imala oko 75 hiljada registrovanih motocikala i oko 50 stradalih. Ako gledate samo broj stradalih, na prvi pogled imamo deset puta bolji rezultat. Ali to je apsolutni podatak koji je pogrešan, ako gledate samo brojke.

SRI= (750÷9.500.000)h100= 0.007 SRS= (50÷75.000)h100= 0.06

Kada uključimo i broj registrovanih motocikala, dobijamo računicu u kojoj vidimo da saobraćajni rizik stradanja motocikliste u Italiji (SRI) iznosi 0.007, dok u Srbiji (SRS) iznosi 0.06 (ispisano). Sledi zaključak da Italija ima 8.5 puta manji rizik stradanja motocikliste. Slično se može uradi i za područje bilo kog grada ili opštine. Inače trenutno u Evropi je najbezbedniji Luksemburg, čiji saobraćajni rizik iznosi neverovatnih 0.003. To znači 20 puta manji rizik stradanja u odnosu na našu zemlju (stiker SRL= (6÷170.000)h100= 0.003). Dok, npr. Avalski put, koji je najpopularnija vikend moto ruta u Beogradu, ima saobraćajni rizik približno 23 puta veći nego da vozite ulicama šire centralne zone grada. Znači na toj lokaciji nešto škripi, pa se dobro upoznajte sa rizicima.

Rizik 20–45–90

Sledeći rizik naziva se 20–45–90 (stiker). Ovu vrstu rizika zastupa veliki broj naučnika u oblasti bezbednosti saobraćaja. Namerno kažem DO, jel želim da ovi rizici kod Vas budu minimalni. Idemo redom.

Rizik učešća motocikliste u nezgodi je do 20 puta je veći, u odnosu na vozača putničkog vozila. Ovaj rizik prvenstveno zavisi od toga da li motociklista primenjuje principe strategije aktivne vožnje, a posebno princip vidi i budi viđen, jer u 6 od 10 nezgoda ostali vozači kasno primete motociklistu (KP, video).

Rizik smrtnih posledica u nezgodi kod motocikliste može da bude viši i do 45 puta u odnosu na vozača automobila. Sama pomisao na ovu cifru je zabrinjavajuća. (stiker, 45). Zašto je ovaj rizik ovako visok? Ako dođe do udara u vozilo ili neku prepreku, tada na telo motocikliste deluju izrazito jake sile usporenja. Npr. pri padu brzine sa 60 km/h na 0 km/h, na telo vozača deluje sila od 20 G, što znači da ljudsko srce koje u proseku ima 300 grama, tada ima 6 kilograma, a pripoji koji drže srce nisu predviđeni da drže tu masu. Prosečan vozač mase 80 kg, u momentu sudara pri toj brzini, ima masu od 1.6 tona i nema te teretane i snage mišića koja će ga zadržati na motociklu. Nažalost, nema zaštitnog pojasa, karoserije, er bega i sličnih sistema zaštite kao u autu. (video). Sve ovo motociklistu čini veoma ranjivim (video). Ali ne brinite, tvrdim da do kraja kursa ove ririke smanjujemo na minimum. Da ne zaboravim, kod ovakvih ponašanja u saobrćaju (točkiranje) rizik stradanja se množi sa koeficijentom 4, odnosno 180 puta je veći u odnosu na prosečnog vozača automobila. (video).

I konačno, rizik od teških povreda, može da ide i do 90 puta više u odnosu na vozača automobila. Motociklisti u nezgodi najčešće zadobiju politraumatske povrede i ovaj rizik direktno zavisi od vrste i kvaliteta zaštitne opreme u momentu nezgode (KP, video, stiker). Često ću tokom kursa pominjati pravilo 111, koje sam ustanovio nakon godina rada u veštačenju moto nezgoda. Retke su situacije da gde ne fali 1 m i 1s za izbegavanje nezgode i najmanje jedan komad zaštitne opreme koji je u momentu nezgode kod kuće ili u koferu motocikla. Zbog toga ćemo se sve vreme tokom kursa držati strategije: Uvek se obucite za nezgodu ne za vožnju (KP, video). Rizik opasne situacije. Sledi rizik učešća u opasnoj situaciji. Za motociklistu on je po pređenom kilometru i do 15 puta veći u odnosu na vozača automobila. Jedan od razloga je što su vozač i motocikl u saobraćaju gabaritno manji i teže se uočavaju. Međutim, morate biti svesni da je opasna situacija poslednja stanica pre saobraćajne nezgode i za njeno rešavanje imate najviše 3 s. Ukoliko je ne rešite u tom roku, čista je sreća što se tiče posledica (video) i može da bude poprilično stresno. Zanimljiv je podatak da čak 7 od 10 motociklista, zbog straha, ne može da se seti kako je izgledala njihova reakcije u tom momentu. Za uspešno prepoznavanje opasne situacije izrazito je važan alat predikcija, tj. predviđanje, a za izbegavanje jednostavno potrebno je da imate treniranu refleksnu reakciju.

Rizik manje mase motocikla

Dolazimo i do rizika manje mase motocikla. O kakvom se riziku se radi i kako manje mase motocikla, u sudaru sa automobilom, utiče da posledice po motociklistu budu teže? Objasniću uz pomoć ove dve makete. Ukoliko dođe do čeonog sudara automobila, mase npr., m1 = 1.800 kg i motocikl mase, recimo m2 = 200 kg, pod pretpostavkom da su njihove sudarne brzine jednake, u trenutku sudara dolazi do trenutnog usporenja. U sudaru zbog veće mase, kinetička energija automobila je mnogo veća od kinetičke energije motocikla i automobil će nastaviti da ga gura u nazad. Tada na scenu stupa tzv. negativno usporenje, koje organizam izrazito teško podnosi. Ono može da prouzrokuje povreda unutrašnjih organa, često i trzajne povrede vrata (video). Zapravo u nezgodi ne ubija brzina, nego trenutni pad brzine u jedinici vremena, tj. usporenje. Posledice zavise od toga gde motociklista udara i na koji način, ali sada govorim samo uopšteno, u praksi je sve ovo dosta složenije.

Vozač motocikla će zbog manje mase u ovom sudaru imati rizik od smrtnih posledica oko 32 puta veći od vozača automobila. Računa se uz pomoć jednostavanog model za određivanje uticaja mase vozila kod čeonog sudara, na težinu posledica nezgode (grafički, predstaviti jednačinu i koeficijent: 1994, kada masu automobila podelimo sa masom motocikla i rezultat pomnožimo sa koeficijentom 3.5 koji se koristi za nezgode sa smrtno stradalima, Rmmm=(m1/m2)3.5=31.4).

Rizik zanemarivanja post obuke

Naredni netipični rizik je rizik zanemarivanja post obuke. Mnogi će reći da je ovaj rizik reklama za trening. Apsolutni ne. Koliko je važna post opuka i moto trening pre svake sezone, uočeno je još 1979. godine u Americi, kada je nastao Hurt report (stiker), prvo i veoma značajno istraživanje o bezbednosti motociklista. Citiraću vam dva zaključka:

9 od 10 motociklista koji su učestvovali u nezgodi bili samouki ili ih je podučavao član porodice ili prijatelj (stiker).

A drugi zaključak glasi, motociklisti koji su prošli profesionalnu post obuku imali su dva puta manji rizik učešća u nezgodi, sa manje posledica (stiker).

Kada je reč o ovom riziku, želim da otklonim i jednu zabludu. Ona glasi: što je motociklista stariji i iskusniji više je bezbedan. Statistika je pokazala da čak 8 od 10 motociklista u proseku samo u prve tri godine usavršava svoja znanja, a nakon toga samo ponavljaju stečene navike i stečene refleksne reakcije. Zbog toga višegodišnje iskustvo ne mora da znači da je neko i savladao sve što je neophodno za bezbedno upravljanje motociklom. Naprotiv. Sa druge strane, post obuka je posebno važna kod početnika, jer 6 od 10 motociklista u prvoj godini vožnje doživi najmanje jednu sobraćajnu nezgodu ili opasnu situaciju.

Kada je vreme za moto trening? Odgovor glasi uvek i što pre. Najefikasniji je na početaku moto sezone. To je onaj osećaj kada niste dugo vozili i ne možete osnovne stvari da izvedete relaksirano u precizno. Moto treningom postiže se brzo obnavljanja elektro hemijskih veza, tj. sinapsi između neurona, a u neuronima su memorisana iskustva koja se odnose na veštinu vožnje. Zapravo, moto trening 4 puta brže vraća vaša memorisana znanja i refleksne rakcije. Zbog toga se ovaj rizik definitivno eliminiše treningom.

Rizik loših emocija

Stižemo do glavnog rizika, koji u vožnji može da napravi posledice veće i od alkohola i brzine, a na njega se ne obraća previše pažnje, a to je rizik loših emocije uvožnji. Nazivam ih velikom trojkom i nabrojaću ih redom. Strah, euforija i agresija. Tri emocionalna stanja koje motocikl doslovno ne podnosi, a povećavaju rizik nezgode i preko 20 puta. Strah je primarna emocija na opasnost i stvara negativna uverenja, da nikada nećete uspeti da se relaksirate tokom vožnje. U proseku 7 od 10 vozača početnika ima strah od krivine, a prvo mesto zauzima strah od pada sa motocikla, tj. strah od opasne sitacije. Postoje i oni iracionalni strahovi, kada vam stalno govore da ne treba da vozite, jer se motociklisti se dele na one koji su pali i one koji će past i slične gluposti. Ova vrsta straha je bespotrebna blokada i može biti toliko intenziva da ograniči vožnju u potpunosti i tada je bezbednost vozača na niskom nivou. Gledanje Motorcycles Fail Compilations na YouTube, je jako korisno, ukoliko to iskoristite da učite na tuđim greškama, a ne kao nešto što će vam stvarati iracionalni strah.

E sada sledi opozit, a to je odsustvo straha, možda i gora varijanta od ove prve. Najrizičniju kategoriji svakako čine: „oni koji nemaju strah od brze vožnje“, ali činjenice kažu da je 8 od 10 ovih vozača učestvovalo u nezgodi ili opasnoj situaciji zbog konstantnog testiranja limita brzine u saobraćaju. Nažalost, ovde nije pitanje Da li će se dogoditi nezgoda, već kada?

Sledi euforija, veoma opasno psihofizičko stanje za vožnju motocikla. Loše utiče na procenu rizika i jednostavno vozač zanemari mnoge važne stvari tokom vožnje. Rizik od euforije posebno je visok kada probate motocikl prvi put, vozite u grupi ili pozajmite motocikl. Npr., ako jedan u grupi krene da povećava gas preko granice i eto euforije i takmičenja kod većine u grupi. Problem u najavi.

I konačno stižemo do agresije. Ako se toliko iznervirate i krene impulsivno reagovanje, agresivno i afektivno ponašanje, rizik od nezgode po pređenom kilometru raste više od 15 puta. Ovde pre svega mislim na razmenu agresije sa drugim vozačima u saobraćaju, tzv., hostilna agresija koja potiče iz besa i budi potrebu da se naudi drugoj osobi. Predhodi joj impulsivno ponašanje vozača koje se obično ispoljava gestovima, psovanjem, brzim preticanjem, vožnjom na ekstremno malom odstojanju, lomljenjem retrovizora i sl. Ne morate da se svađate sa svakim vozačem, koji vas nije video na vreme, idemo kontra strategijom, da ništa ne pokvari vožnju. Suština je da prepoznate većinu ovih situacija na vreme i izgradite mehanizme za izbegavanje stresova.

Šta sada mislite o motocilu? Nije baš svejedno? To osećanje smo i hteli da postignemo u ovom trenutku, ali ne zbog straha nego zbog podstreka da brzo prionemo na rad i usavršavanje.

Da polako sumiramo. Puno je rizika i izdvojio sam neke o kojima ne razmišljate često. Sa jedne strane je želja i strast za motociklom, a sa druge realnost i neumoljiva statistika. Kako pomiriti ove dve strane? Isključivo ulaganjem u znanje, alate, strategije i tehnike za bezbedno upravljanje motociklom, koje ćemo Vam učiniti dostupnim.

Šta je dobra vest? Novija istraživanja kažu da se stvari u bezbednosti saobraćaja motociklista brzo pomeraju na bolje. U Evropi u poslednjoj dekadi broj stradalih vozača dvotočkaša je smanjen za skoro 45%, dok se broj registrovanih dvotočkaša povećava za oko milion godišnje.

Na kraju da odgovorim na pitanje: Da li je motocikl rizičan? Koji god odgovor da date, u pravu ste. Isto kao i da pitate da li je struja opasna. Jeste, ako nestručno baratate sa žicama. Loše stvari se dešavaju samo kada se zanemare procedure i počne opuštanje. Ako želite da budete bezbedni u moto svetu, osvestite pomenute rizike i ulažite u svoje znanje, jer jedino to garantuje vrhunsko uživanje.

Evo nas na kraju.. O riziku odsustva misli u saobraćaju, tzv. auto pilot vožnji i načinu kako da ga uspešno prevaziđete, pisaću neki drugi put. Sve komentare i pitanja možete slati na info@abm.rs, a mi ćemo se potruditi da Vam što pre odgovorimo.